Dosta mi je više vas i "Depresija nije ništa ozbiljno"
Rad na sebi

Dosta mi je više vas i „Depresija nije ništa ozbiljno“

Napisala u novembar 6. 2017.

Depresija nije ništa ozbiljno? Važi…

4. sprat. Stojim na terasi. Gledam okolinu, pa gledam dole. Da li da uradim to? Da li da odem konačno?

Hladno je. Hladno je napolju, hladno je i unutra.

Svuda mi je isto.

Svima bi bilo lakše. Pre svega mojima. Ne bi morali da se „bakću“ sa detetom sa invaliditetom. Onda bi bilo lakše meni.

Meni, jer se ne bih više patila. Ne mogu više da se nosim sa ovim mislima.

Ubiću se. Da, to je to.

Dosta mi je više vas i "Depresija nije ništa ozbiljno"

„Zoko, ulazi unutra, hladno je!“ Čujem majku kako viče iz stana.

Ulazim bezvoljno unutra. Još jednom me je spasao moj kukavičluk.

 

Zašto ti pričam ovu priču? Zašto ti je nikad pre nisam ispričala?

Na ovaj korak pokrenuo me je status na fejsu koji me je, pa malo je reći – šokirao.

Žena je prokomentrisala da je depresija neozbiljno stanje. Kako ima moderno ime – ankioznost. Kako nastaje zbog toga što nismo centar sveta i sa njom pokušavamo da privučemo pažnju i tako hranimo ego.

Kako ne razume ljude koji se odaju ovoj „modernoj boleštini“  niti shvata zašto piju „tabletice“ da im bude bolje. A ne bude im bolje, već se samo navuku i postanu zavisni.

I možete zamisliti moju rekaciju na sve ovo.

Ja koja sam je prošla, koja sam stajala na ivici i samo me je jedno DA delilo od smrti.

 

No dobro. Već sam ti rekla moju priču na samom početku, ali hajde da rasčlanimo neke pojmove.

Prvo i osnovno, depresija i anksioznost NISU jedno te isto! Depresivna osoba i anksiozna osoba NEMAJU isti obrazac u umu. Potpuno su drugačiji. Drugačije razmišljaju, drugačije se ponašaju i drugačije doživljavaju svet oko sebe.

 

Ne sporim, ima onih koji se udare u mali prst, to povežu sa tim koliko je život surov i idu okolo i viču kako su u depresiji.

U to neću zalaziti, niti je ovaj tekst o tome.

Cilj mi je da pokažem tebi koji ne shvataš depresiju ozbiljno, šta je depresija zapravo i koliko je strašno ostajati sam sa svojim mislima u depresivnom stanju.

Cilj mi je da pokažem tebi koji ili koja se možda mučiš sa njom, da nisi sam/sama i da je itekako moguće izaći iz stanja depresije.

 

Depresija je „moderna bolest“

Kako da ne! Moderna kao i dinosaurusi.

Depresija nije moderna bolest, nije trenutna tuga, nije trenutno neraspoloženje. Štaviše, stara je koliko i sam čovek. Pre piramida, pre kineskog zida, pre Stounhendža!

Stoga ovu činjenicu možemo odmah da otpišemo i da se pozabavimo malo ozbiljnijim stvarima.

 

15% depresivnih više nije sa nama

Kako bih ti ovo što bolje objasnila, moram se okrenuti matematici (iako je ne volim)

Primer: Ako uzmemo grupu depresivnih ljudi i kažemo da imamo 100% depresivnih. 15% njih se usudi i zaista počini samoubistvo!

Ostaih 85% depresiju ili prevaziđe i izleči se, promeni fokus sa nje, nauči da živi sa njom i da je kontroliše ili dopusti da ga toliko pojede da do kraja svog života samo postoji (životari).

 

Šta je depresija zapravo?

Depresija je ozbiljno psihičko stanje i smrtonosna bolest.

Depesivni ljudi nisu psihički oboleli (mislim na to da nisu ludi, jer sam čula da im se i taj epitet pridaje). Ali im treba pomoć.

Zato se uvek tako ražestim kad neko neupućen i neiskusan krene da komentariše ovo stanje.

Zato i nastaje ovaj tekst.

Što iz mog inata da takvima pokažem i dokažem da prekinu ovu priču da shvataju olako samo zato što nikad nisu iskusili depresiju. Što iz potrebe da tebi koji/koja je imaš pomognem, pokažem sebe, golu sebe jer nemam šta da krijem. I viknem: „Ja sam bila depresivna, i još sam tu! I znam kako boli i znam kako je teško. Tu sam za tebe!“

Depresivna osoba je tužna bez razloga. Laički i iskreno rečeno.

Tuga obično prestane na momente, ali se vraća i traje.

Evo kako je to kod mene izgledalo:

Imala sam sve u životu, ljubav i podršku – što od porodice, što od partnera i prijatelja. Imala sam krov nad glavom, hranu i vodu. Imala sam odeću i obuću. Ništa mi nije falilo.

A opet sam bila depresivna.

Gledala bih u jednu tačku, danima ležeći u krevetu i bez volje da odem do kuhinje, a kamoli da uzmem da jedem.

Živela sam na majčinoj tacni koju bi mi donosila u sobu kako bih jela.

Oraspoložila bih se kada bi on došao i zagrlio me. Rasplakala bih se iz čista mira u tom zagrljaju, rasplakala bih se kad bi trebao da ide.

Izašla bih na terasu i samo bi me jedna odluka delila od toga da me više ne bude.

Samo jedna!

 

I mnogi to omalovažavaju. Govore kako je moderna bolest. Viču kako su depresivne osobe egoistične i traže pažnju.

Kako onda da ne planem? Kako da ne skočim?!

 

Moji roditelji su to moje stanje shvatali olako. I ne krivim ih. Nisu znali bolje.

Sada ja znam koliko je ozbiljno i znam kako je nekome tesno u koži trenutno. Znam da posavetujem (ne daj Bože) svoje dete ukoliko dođe u to stanje.

 

Depresija i knjige koje možete pročitati

Nabrojaću par knjiga koje mogu biti od pomoći. Neke sam lično ja pročitala. Par ljudi mi se javilo sa naslovima koji su njima pomogli, pa evo tog bućkuriša od knjiga koje sigurno neće odmoći:

  • Viktor Frankl – Zašto se niste ubili
  • Daniel Hel – Depresija
  • Šakti Gavejn – Živeti u svetlosti
  • Herman Hese – Sidarta

Biču dovoljno smela i na ovu listu ću dodati i moju knjigu u kojoj detaljno opisujem svoje stanje depresije i šta mi je pomoglo da je prevaziđem.

  • Zorana Ivanić – 7 Dana do Transformacije

 

Šta možeš učiniti?

Javiti se doktoru. Kratko i jasno.

Sakupiti makar malo hrabrosti i otići. Svi koji te budu zezali i smarali kako je to glupost pošalji ih meni. Pošalji im link od ovog teksta.

Ja imam vremena da se nosim sa njima. Ti nemaš.

Imaš mnogo pametnija posla.

 

Možeš mi se i javiti ako želiš da porazgovaramo. Ja svakako nisam ekspert.

Ja sam samo neko ko je prošao isto to iskustvo u kojem se ti sada nalaziš. Samo neko ko želi da pomogne i da olakša situaciju.

Moj mail je zzzokkaaa@gmail.com

 

Za sam kraj mogu da podelim sa tobom nešto neobično što je pomoglo meni. Ne mora da znači da će delovati i kod tebe. Svi smo različiti i samim tim drugačije se nosimo sa problemima, izazovima i rešenjima koja nam se nude.

Dva su načina koja su mi pomogla da poboljšam svoje stanje:

Pomoć onima kojima je zaista potrebna i šetnja po prirodi.

 

Postoji gomila programa za koje možete da se prijavite i volontirate. Idite u lokalnu dečiju bolnicu, raspitajte sa da li možete da čitate deci bajke i priče.

Idite do doma za stare, saznajte kako njima možete ulepšati dan, ublažiti dosadu.

Ima još gomila načina.

Nešto čudno se dešava kada ovo činimo i ne mogu to da objasnim.

Jedino što mi pada na pamet jeste činjenica da kada se pokrenemo, kada se izvučemo iz sobe u kojoj samo plačemo danima i zaista vidimo da postoje stvarni ljudi kojima bi naš mali gest ulepšao celu nedelju… nešto se u nama prevrne, okrene.

Ne mogu da objasnim jer ni sama nisam svesna šta se zapravo dogodi.

 

Druga stvar jeste šetnja i boravak u prirodi.

Nek’ zvuči glupo i besmisleno do srži, ne interesuje me, ali ja smatram da nas priroda sluša.

Sluša nas i zaista razume. Bez i da reč progovorimo.

Ne znam kako, ni zašto.

Znam da je meni te 2015. godine, odluka mojih roditelja da me odvku (ali bukvalno odvuku) u Soko Banju promenila život.

Opet govorim, ovo je samo moj način.

Sedela bih pored onih brzaka i samo posmatrala vodu. Ćutala. Kako je voda tekla, tako je i moja tuga tekla i odlazila sa njom.

Šetala bih po onim šumama i pela se na vidikovce i svakim korakom se osećala bolje.

 

Ovaj tekst je moje iskustvo i moj pokušaj da menjam ljudsku svest kod onih koji omalovažavaju depresiju.

Koju nikako ne bi trebalo da omalovažavaju. Nazivaju je modernom bolešću i mešaju sa drugim pojmovima.

Možda uspem u mojoj zamisli, možda ne.

Znam da sam dala sve (i sebe) kako bi ovaj tekst nastao i ispunio svoju svrhu. Savest mi je mirna.

Dopre li do samo jedne duše i promeni joj stav, pomogne nekome kome je depresija trenutno stanje, moj cilj je postignut.

 

Toliko za sada,

Voli vas

Vaša Zoka.

 

P.S. podelite ovaj tekst sa svojim prijateljima, možda baš to što ste vi podelili nekome promeni život i sutra vas dočekaju reči zahvalnosti iz vedra neba.

 

PROIZVODI:

Knjiga „7 dana do transformacije

7 dana do transformacije, depresija

Evo šta kažu oni koji su je pročitali:

Mila moja, moram da ti napišem da sam oduševljena! Odlučila sam da čitam knjigu zajedno sa svojom devetogodišnjom ćerkom. Poslušala sam te i odmah smo uzele sveske i krenule u akciju. Knjiga mi je ulepšala dan, probudila velike emocije… Na početku sam se rasplakala, hvala ti! U pravu si i ja sam puna teorije, a ne upotrebljavam je u svakodnevnom životu. Hvala ti jer si probudila u meni želju i volju (a tek smo prvo podglavlje pročitale) i znam da će ovo iskustvo još više zbližiti mene i moju prvenicu!”

Sandra A.N.

Zamislite moju facu nakon čitanja ovih reči, o osećanjima ne moram da vam pričam…

Evo još jedne koja mi je dotakla srce:

„Draga Zoko, knjiga je spektakularna! Hvala ti od srca za meditaciju za oproštaj. Hvala, hvala, hvala!“

Slađana T.

 

Javite mi se na zzzokkaaa@gmail.com ukoliko želite svoj primerak.

Ostalo ih je još desetak iz novog, ekskluzivnog izdanja.

 

Facebook Comments
TAGOVI
Povezani tekstovi

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR

Besplatan Vodič
Facebook Like Box